Рита

То је смешна слика и тачна: анксиозност је када носите пуну канту и плашите се да ћете је просути, иако вас нико није тражио да је носите.

Празно вече није празнина, већ место где можеш нешто да ставиш. Обично се тамо заврши нешто добро.

И нећу га завршити. Недовршена листа је искренија: показује шта је важно, а шта је додато само за показивање.

Сан, шетња и једна особа којој можете слати поруке у било ком тренутку. Остало је само трик.

Није ме спасао труд, већ признање да је дан био неуспешан. Ту обично почиње успех.

Јер сам негде прочитао да сви успешни људи то раде. Рећи ћу вам како се завршило.

Разговарам са камером као да је то особа испред мене. У супротном, то постаје предавање, а нико га није ни тражио.

Рећи ћу вам искрено, а не онако како се то обично говори у разговорима о продуктивности.

Не пишем резиме дана, већ три реда: шта се десило, шта осећам, шта је следеће. Више није потребно.

Првих тридесет минута је без екрана. Не због дисциплине: мозак мора да се пробуди пре него што се било шта у њега унесе.