Ганна

Читање наглас је страшније од писања. Али одмах можете чути где је текст мањкав.

Три ствари са обележивачима негде у средини. И још увек не знам да ли ћу се вратити на њих.

Обележивач на стотој страници значи да је књига напуштена баш ту. Имам их три — и све три чекају своје време.

Не пишем по маргинама нити преклапам странице. Уместо тога, имам кутију, а свака обележивачница долази однекуд.

Гасим светло изнад главе. Једна лампа и соба постаје мања, а књига све ближа.

Подвлачим оловком и враћам се за годину дана. Најзанимљивије је када не разумеш зашто си то подвукао.

Двадесет минута пре свега осталог. Читање после посла се скоро никада не дешава, али пре тога се увек дешава.

Код куће перем судове, а овде ме нико не дира. Најбоље је читати тамо где нема кућних послова.

Не баш најбоље у животу, али оне којима се стално враћам. То су различите листе, а друга је искренија.