Nathan Cole

Ако тренирате након заласка сунца, будите видљиви. Блиц на фотографији је забаван; светло на леђима је поента.

Иста клупа, исти редослед, свака сесија. Рутина није дисциплина; то је једна одлука мање коју треба донети.

Два минута на клупи пре него што било шта почне. То није сујеверје — то је прелазак између дана и сесије.

План се не мења са временом. Локација се мења — то је једини уступак који правим.

Једна трака за вежбање, једна гира, струњача. Све остало у ормару је купљено током мотивисане недеље.

Краћи, бржи кораци по мокром. Дуги кораци су начин на који људи клизају, а не начин на који иду брже.

Врата су била затворена, па се сесија преместила напоље. Пропуштање никада није било на листи.

Руке испод рамена, тело у једној линији, без журбе на дну. Десет спорих откуцаја, тридесет брзих, сваки пут.

Постао сам веома добар у бројању и не много више од тога. Ево шта бих сада урадио другачије.

6:40 ујутру, мраз на трави, никога у парку осим мене. Без огледала, без реда за шанк, без музике у ушима првих десет минута — само дисање. Шипке су довољно хладне да боли, а ипак ми се ово више свиђа од било које теретане. Ако вам је јутро тешко, немојте поправљати цео дан. Само завежите ципеле и изађите напоље.

Бенч, мртво дизање, прегиби, згибови, истезање — то је цела сесија, ништа посебно. Пет покрета, четрдесет минута, без телефона између серија. Не треба вам нови програм сваке недеље. Потребно вам је истих пет ствари које се раде правилно три месеца.

Загревање као да се рачуна, и још четири. Ниједно од њих се не односи на опрему.