Северин

Трајао је једанаест дана. Други је трајао три месеца. Трећи је још увек жив јер је постао три пута једноставнији.

То је јастук. Његова је сврха да лежи на њему, а не да генерише приход. Најтежа три месеца трошења су и најкориснија.

Током протеклих шест година рада са туђим новцем, саставио сам кратак списак. Није леп, али функционише.

Читаво моје рачуноводство је једна табела са дванаест редова. Ниједан животни буџет не може да издржи теже ствари.

Не велики трошкови, већ све — до најмање куповине. Оно што ме је изненадило није оно што сам потрошила, већ оно што нисам приметила.

Показаћу вам моју праву табелу. Ништа посебно: датуми, износи и једна колона „зашто“.

Кафа код куће, сендвич за понети са собом. Не да бисте уштедели новац, већ да бисте видели колико кошта навика.

Стара метода која и даље побеђује у апликацијама: новац је видљив очима, а рука не пружа руку.

Записао сам све до последњег динара. Оно што ме је највише изненадило није била велика ствар, већ нешто што уопште нисам приметио.

Једном недељно, петнаест минута. Буџет не функционише ако се о њему расправља једном месечно.